Sadržaj

Dr. Aleksandar Stanojević: Jak imunitet creva za jak imunološki sistem

Nadutost, gorušica, zatvor, umor nakon obroka su samo neki od pokazatelja da nešto nije u redu sa našim digestivnim traktom. Kako očuvati digestivni sistem, samim tim i imunološki sistem kao i druge procese zavisne od pravilnog funkcionisanja digestivnog trakta?

Dr. Aleksandar Stanojević, Specijalista internista-gastroenterolog u Poliklinici Žutić savetuje kako održati jak imunitet creva, pa tako i celokupni imunitet.

Probavni sistem ima svoj prirodni bioritam, koji treba poštovati kako bi on pravilno funkcionisao. Redovni zdravi obroci mogu biti jedno od rešenja pravilnog funkcionisanja digestivnog trakta. Obroci koji su u tačno određeno vreme, u pravilnim vremenskim intervalima, obezbeđuju osećaj sitosti, ubrzavaju metabolizam i smanjuju gladovanje tokom dana. Idealno je, u toku dana, imati 3 glavna obroka i 2 voćne užine.

Namirnice bogate ugljenim hidratima su jedan od glavnih neprijatelja digestivnog sistema, jer podstiču disbalans bakterija u crevima. Ovakve namirnice mogu izazvati dugotrajno nadimanje, gasove pa i dijareju. Nezdrave masti su takođe štetne za probavni sistem, a uglavnom se nalaze u sojinom, suncokretovom i kukuruznom ulju, mesnim prerađevinama, slatkišima i mlečnim proizvodima. Izbegavanje kiselih namirnica i gaziranih pića takođe može biti od velike koristi za zdravlje vaših creva.

Šta je dobro za creva?

Opuštanju digestivnog sistema mogu doprineti blage supe od raznovrsnog povrća, ispijanje i do 4 litre vode dnevno, a dobar efekat se može postići i kombinacijom vode sa limunom. Sirovo povrće, posebno lisnato povrće kao dobar izvor biljnih vlakana je odlično rešenje za one koji imaju problem sa digestivnim sistemom, a odlično ga i pročišćava. Takođe, žitarice i proizvodi od celog zrna su dobar izvor biljnih vlakna.

Biljna vlakna imaju pozitivne efekte na brojne zdravstvene probleme, uključujući višak telesne težine, hronične upale, depresiju, umanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i upalnih procesa pa i karcinoma na crevima. Nerastvorljiva biljna vlaka imaju ulogu i prebiotika, odnosno hrane za naše „dobre bakterije“ , tako da podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je polisaharid inulin, koji se prirodno nalazi u cikoriji i artičoki.

Voće i povrće, su pored vlakana značajan izvor i mikronutrijenata. Oni imaju značajnu ulogu za očuvanje našeg imunološkog sistema, ali i značajnu ulogu za očuvanje ćelija naših creva. Mikronutrijenti nam pružaju zaštitu od štetnog uticaja oksidativnog stresa. Oksidativni stres se dešava svakodnevno u našem organizmu, a posebno je pojačan kod upalnih procesa, a predstavlja pojačanu produkciju reaktivnih kiseoničnih molekula, koji oštećuju ćelije našeg organizma, pa i ćelije creva, čime se smanjuje njihova funkcionalnost. Od štetnog uticaja oksidativnog stresa brane nas vitamini (vitamin C i E), ali značajnu podršku daju i pojedini minerali poput cinka i selena, koji aktiviraju određene enzime koji zaustvljaju ovaj štetan proces. Osim toga pojedini vitamini, poput vitamina A čuvaju integritet naših sluznica i doprinose njihovom pravilnom funcionisanju.

Značajnu ulogu u pravilnom funkcionisanju creva imaju i probiotici.

Šta su probiotici?

Probiotici su žive bakterije, koje spadaju u „dobre bakterije“ jer pre svega omogućavaju dobar rad creva i sistema za varenje, pa i imuniteta. Uobičajeno u crevima se nalazi veliki broj bakterija iz Bifidobacterium i Lactobacilus sojeva. Svaka vrsta bakterije iz oba soja ima jasno defininisanu funkciju u procesu varenja, i podjednako je važna za pravilno funcionisanje čitavog sistema. Mikrobiom, odnosno crevnu floru možemo posmatrati kao jedan živi organizam u kome, ako su svi uslovi ispunjeni, sve funkcioniše besprekorno. Probiotici imaju povoljan uticaj mnogobrojne sisteme našeg organizma, pa i na imuni sistem, zbog čega je važno održati mikrobiom stabilan zravim životnim stilom (dobrom ishranom, umerenom fizičkom aktivnošću, dobrim životnim navikama, adekvatnom suplementacijom…). Pored toga, određene vrste probiotika mogu biti od koristi čak kod lečenja određenih bolesti. 

Šta još utiče na digestivni trakt?

Pored ishrane (vitamina, minerala, prebiotika i probiotika), još jednu kariku je potrebno povezati kako bi postigli idealne uslove za pravilno funkcionisanje naše organizma pa i digestivnog trakta. Izbegavanje stresa, odmor i dovoljno sati sna su preduslov za normalno funkcionisanje svih procesa u organizmu, pa samim tim i digestivnog trakta, dok lagana fizička aktivnost poput joge, šetnje i slične aktivnosti daju dodatni doprinos za dobro funkcionisanje čitavog našeg sistema.

Slični članci

O značaju probiotika i prebiotika za naš imunitet razgovarali smo sa dr. med. sci. Jasmin Ćorović – Kuburović, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije. ... >
Orthomol Immun pro je proizvod koji sam odabrala jer nudi sveobuhvatnu podršku imunološkom sistemu i zdravlju probave ... >
Simptomi sezonskih alergija javljaju se ubrzo nakon udisanja polena na koji je oboleli alergičan, a mogu uključivati svrab nosa, usta, očiju, grla, kože, probleme sa ... >

Orthomol Newsletter

Svakih 6 sedmica šaljemo ti pažljivo istražene vesti na teme vezane za tvoje zdravlje! Napomene o zaštiti podataka sam pročitao/la.

    Želim više znati o:

Mikronutrijenti za imunološki sistem.

Imunološki sistem

Sve o imunološkom sistemu – Ovdje ćeš naći zanimljive činjenice, savjete i prijedloge.