Sa dužinom do 8 metara i površinom od 400 kvadratnih metara, crevo je organ superlativa. Ali njihove funkcije su dugo bile potcenjene. Danas znamo da „probavno crevo“ može mnogo više od prerade hrane. Naša creva su dom milionima nervnih ćelija i pravi su specijalista za odbranu. U ovom imunološkom organu odvijaju se mnoge odbrambene reakcije. Ali kako su creva i imuni sistem zapravo povezani? Koje su funkcije creva u borbi protiv infekcija i kako se može ojačati sopstveni imuni sistem?
“Želudac” se često naziva centrom zdravlja. I to ne bez razloga. Jer skoro nijedan drugi organ ne utiče tako direktno na naše blagostanje kao creva. Svojom ogromnom površinom ne samo da predstavlja najveću kontaktnu površinu sa spoljnim svetom, već gradi efikasnu zaštitnu barijeru, koja nas štiti od neželjenih mikroorganizama. Zdrava creva i jak imuni sistem su usko povezani. Da bi uspela u svojim zadacima u imunološkom sistemu, creva poseduju tri linije odbrane, koje rade zajedno kao funkcionalna jedinica (crevna barijera). Ovi uključuju:
- crevna flora (crevna mikrobiota)
- crevne sluzokože
- Imuni sistem povezan sa crevima (GALT; eng. crevo povezano limfoidno tkivo)
Imuni sistem i crevna flora – Čuvar crevne barijere
Crevna flora (mikrobiota) se sastoji od milijardi mikroorganizama, pre svega bakterija, koje značajno učestvuju u funkciji i razvoju imunog sistema povezanog sa crevima. Korisne vrste bakterija kao što su bifidobakterije i laktobacili za imuni sistem inhibiraju rast patogenih klica, neutrališu štetne materije, podržavaju apsorpciju hranljivih materija i proizvode esencijalne vitamine. Pored toga, oni obučavaju imuni sistem da može da razlikuje „dobro“ (strukture svojstvene telu) i „loše“ (npr. virusi).
Ako smo zdravi, crevna flora je u ravnoteži i inhibiran je rast po zdravlje štetnih mikroorganizama. Ako mikrobiota izađe iz ravnoteže, štetne klice dominiraju. To može značajno oslabiti imunitet i dovesti do zdravstvenih poremećaja i bolesti.
Sluzokoža creva – Mehanički kanal za imunološku odbranu
Drugu liniju odbrane preuzima crevna sluzokoža. Kao čvrst spoj ćelija, sprečava prodiranje nepoželjnih supstanci i klica. Sitne veze između pojedinačnih ćelija, takozvani “tesni spojevi”, optimalno zatvaraju prostor između ćelija. Mogu se selektivno otvarati za odabrane hranljive materije i korisne bakterije.
Sloj sluzi na crevnim ćelijama osigurava da se strani osvajači uopšte ne mogu pričvrstiti za ćelije. Da bi bile maksimalno funkcionalne, ćelije naše crevne sluzokože se potpuno obnavljaju svaka 3 dana. Ova odlična metabolička performansa zahteva dobru zalihu mikronutrijenata, koji podržavaju deobu i regeneraciju ćelija. Među njima su mikronutrijenti vitamin A, riboflavin, biotin i niacin.
Imuni sistem povezan sa crevima: koncentrisana odbrana
Ako su strane materije ili klice u telu prošle kroz crevnu sluzokožu, onda ih kontroliše imuni sistem koji je specifičan za creva, ukratko GALT (eng. „gut associated limphoid tkivo“). Sastoji se od limfnih struktura i odbrambenih ćelija kao što su limfociti i ćelije čistači (makrofagi). Ukupno, oko 70% odbrambenih ćelija nalazi se u digestivnom sistemu. Dakle, GALT predstavlja najveći repertoar odbrambenih ćelija u ljudskom telu.
Ali ne samo da obezbeđuje odbranu od štetnih bakterija i virusa, već je takođe odgovoran za oralnu imunološku toleranciju. To znači da imuni sistem povezan sa crevima sprečava preteranu reakciju na bezopasne supstance, koje konzumiranjem hrane svakodnevno dolaze u dodir sa crevima. Poremećaji urođenih odbrambenih snaga organizma mogu, između ostalog, dovesti do bolesti dijareje i netolerancije na hranu.
Peierovi flasteri – Imuni senzori creva
Da li će crevna odbrana tolerisati strana tela, takozvane antigene, ili će doći do imunološke reakcije, verovatno je određeno u Pajero pločama. Pajerovi plakovi su grupa limfnih folikula koji prodiru u crevnu sluzokožu. Ovde takozvane ćelije mikronabora (M ćelije) transportuju antigene iz lumena creva u unutrašnjost ćelije i predstavljaju ih limfocitima koji su se nakupili u Pajero pločama. Oni tada odlučuju da li će biti odbrambene reakcije.
Informacije dobijene u GALT-u preko “prijatelja” i “neprijatelja” se na kraju krajeva šalju u celo telo preko limfnih puteva. Dakle, imunološki sistem povezan sa crevima ne samo da obavlja odbrambenu funkciju u “želucu”, već ispunjava i važan zadatak za ceo imunitet.
Ishrana u korist odbrambenih snaga u crevima
Kako sve što unosimo hranom prolazi kroz naša creva, jasno je da ishranom možemo uticati na zdravlje creva. I to je zaista tačno. Konkretno, sastav crevne flore je ogledalo naše ishrane. Jako prerađena hrana, puno mesa i šećera kao i alkohol podstiču širenje štetnih bakterijskih kultura i tako veoma loše utiču na naša creva. Uravnotežena ishrana za imuni sistem sa mikronutrijentima i biljnim vlaknima pravi je blagoslov za crevnu floru.
Posebno, vlakna rastvorljiva u vodi, kao što je inulin, služe korisnim crevnim bakterijama kao „snažna hrana“ i stimulišu njihov rast. Takođe su označeni kao prebiotici. Udeo korisnih bakterijskih kultura (probiotika) možemo povećati i konzumiranjem namirnica fermentisanih mlečnom kiselinom, kao što su jogurt, kiseli kupus ili kefir, i tako ojačati imunitet u crevima. Na primer, sadrže bifidobakterije i laktobacile. Takođe, funkcionalna hrana obogaćena probioticima i probiotičkim dodacima ishrani može da pruži pozitivan doprinos ravnoteži creva.
Dakle, uzmi hranu pogodnu za stomak. Ali nemoj jesti prebrzo, jer opušteno jelo i temeljno žvakanje još više rasterećuje creva.
Saveti za jačanje imunog sistema creva
Za jači imuni sistem u crevima možeš:
- da konzumiraš puno zdravog voća i povrća
- da svakodnevno konzumiraš najmanje 30 g vlakana
- da jedeš prebiotičku hranu kao što su mahunarke, šargarepa i paprika
- da u svoju ishranu uključiš fermentisanu hranu
- da snabdevaš imuni sistem mikronutrijentima kao što je vitamin D
- da smanjiš potrošnju jednostavnih šećera
- da izbegavaš zasićene masne kiseline
- da izbegavaš dimljenu i sušenu hranu
- da se uz pomoć dobrih crevnih bakterija brineš o crevnoj flori
