U jesen i zimu, manje smo izloženi suncu, a ovaj period je povezan sa nižim nivoima vitamina D. I dok je poznato da utiče na zdravlje kostiju, sve je više dokaza da je nedostatak vitamina D povezan sa većim rizikom od respiratorne infekcije.
Šta je vitamin D?
Uprkos uobičajenom nazivu, vitamin D rastvorljiv u mastima se sada smatra hormonom. Telo ga proizvodi nizom koraka. Kada je izložen ultraljubičastim B (UVB) zracima sunca, holesterol u koži se pretvara u kolekalciferol (D3) i ergokalciferol (D2), koji putuju kroz krvotok do jetre gde se metabolišu u kalcidiol. Zatim idu u bubrege i pretvaraju se u aktivni hormon, kalcitriol.
Oko 90% našeg unosa vitamina D dolazi od sunca. Nedostatak vitamina D je nedostatak sunčeve svetlosti, a manje količine se mogu dobiti iz hrane kao vitamin D3 ili D2.
Vitamin D i imuni sistem
Vitamin D pomaže kostima da apsorbuju kalcijum i druge važne minerale i odavno je poznato da pomaže u sprečavanju rahitisa kod dece i problema sa kostima kao što je osteoporoza kod odraslih. Ali postalo je očigledno da uticaj vitamina D daleko prevazilazi zdravlje kostiju nakon što su otkriveni receptori za vitamin D u većini ćelija u telu – uključujući i imune ćelije – koje signaliziraju druge funkcije.
Vitamin D ima veoma širok spektar delovanja. Verovatno najvažniji efekat je na imuni sistem, jer znamo da ljudi koji imaju visok nivo vitamina D imaju manje šanse da dobiju akutne, teške respiratorne infekcije.
Vitamin D je samo jedan od članova orkestra hranljivih materija i ne funkcioniše baš dobro ako opterećujete bubrege i jetru alkoholom ili jedete velike količine soli, masti i šećera. Sve ove stvari potiskuju vaš imunitet. Suplementi vitamina D možda neće uvek raditi kod ljudi sa komorbiditetom kao što su bolesti srca, rak, moždani udar, dijabetes i metabolički sindrom.
Nedostatak vitamina D – simptomi
Rahitis ili osteoporoza mogu biti alarm za nedostatak vitamina D, kao i bol u mišićima.
Nedostatak vitamina D ne izaziva previše vidljivih simptoma. Ljudi mogu primetiti neuropsihijatrijske ili neurofiziološke promene. Na primer, to može biti umor, loš san, loš apetit, depresija ili depresija pomešana sa anksioznošću. Ali sve se to može pripisati i drugim faktorima. Zbog toga je test krvi najbolji način za merenje statusa vitamina D.
Ljudi koji žive u područjima sa manje sunčanih dana su generalno izloženi većem riziku od nedostatka vitamina D. Takođe, ljudi koji su više vezani za kuću, stariji i/ili osobe sa invaliditetom, ljudi koji izbegavaju sunce ili rade u zatvorenom prostoru. Krema za sunčanje takođe može da blokira UVB zrake.
Kako mogu povećati nivo vitamina D?
- Boravak na otvorenom je najbolji način da povećate nivo vitamina D. Najlakši način je bezbedno izlaganje suncu, ali sa našim modernim načinom života to može biti nezgodno.
- Takođe se smatra da fizička aktivnost pomaže telu da proizvede vitamin D.
- Ishrana koja uključuje masnu ribu poput lososa i tunjevine, jaja, pečurke, goveđu jetru i punomasno mleko.
- Suplementacija može pomoći da se podigne nizak nivo vitamina D. Preporučeni unos uveliko varira i najbolje je konsultovati lekara o odgovarajućoj dozi dijetetskih suplemenata.
