Trudnoća je za većinu žena jedan od najsrećnijih životnih perioda. Međutim, često i pored sreće i radosti koju donosi neretko se dešava da se trudnice i ne osećaju tako. Može im se javiti osećaj zbunjenosti, tuge, manjka energije i motivacije, pa i depresije.
Depresija je zdravstveno stanje koje izaziva osećanje tuge i izostanak interesovanja za sve, pa čak i za one stvari koje inače najviše volite. Trudnička depresija je stalno prisutno loše raspoloženje u periodu trudnoće. Svaka 10-ta trudnica može ispoljiti ove probleme. Međutim u praksi se daleko više bavi depresijom koja može nastupiti nakon porođaja.
Postporođajna depresije, je stanje bezvoljnosti i tuge koje se može javiti posle porođaja i pogađa 10-15% žena i čak do 10% muškaraca u bilo kom trenutku nakon dolaska bebe na svet. Tokom prve godine nakon porađaja više od 30% porodilja oseti ovakav oblik depresije. Depresija se može čak javiti i trećeg rođendana deteta.
Šta je uzrok depresije u trudnoći?
Stručnjaci nisu potpuno sigurni šta može dovesti do trudničke depresije. To može biti zbog kombinacije više stvari, kao što su hemijske promene u mozgu ili promene hormona. Neki hormoni mogu da utiču na delove mozga koji su odgovorni za osećanja i raspoloženje.
Depresija još može biti uslovljena i genima tako da su žene čiji su roditelji imali ili imaju depresiju i same njoj sklonije.
U slučaju bilo kakve sumnje na depresiju, pre svega je potrebno potražiti pomoć od lekara, posebno ako se osećaj bezvoljnosti i neraspoloženja ispoljavaju duže od dve nedelje. Simptome depresije možete uočiti samo vi sami, za druge, osim eventualno osobe iz jako bliskog okruženja, stanje depresivne osobe ostaje neprimetno.
Simptomi depresije u trudnoći
Znaci i simptomi uglavnom počinju nekim unutrašnjim borbama, zapravo promenama osećanja. U početku se najčešće oseća nemir i potištenost, krivica, pa čak i razmišljanja o smrti i samoubistvu. Potom nastupaju promene u svakodnevnim aktivnostima, konzumira se više ili manje hrane, javlja se zaboravnost, manjak koncentracije, nesanice. U ovom periodu se depresivna osoba obično udaljava i od porodice i prijatelja i gubi se generalno interesovanje za sve okruženje. Nakon svega toga se uočavaju i promene na telu poput konstantnog umora i gubitka energije. Dešavaju se česte glavobolje, stomačne tegobe ili neko drugo stanje koje ne prolazi.
Utiče li depresija u trudnoći i na bebu?
Depresija koja se javlja u toku trudnoće može imati negativan uticaj na bebu iz raznoraznih razloga. Pre svega, u periodu depresije manje se vodi računa o sebi i o svom zdravlju. Ishrana je uglavnom neadekvatne i nije dovoljno sadržanja važni makroelementima, kao ni mikroelementima, zbog čega pored standardne terapije je preporučljiv i dodatni unos mikronutrijenata. Zanemaruju se redovne kontrole kod lekara i analize. Depresivne osobe su sklonije konzumiranju alkohola, cigareta i štetnih droga, što svakako negativno utiče na razvoj bebe. Takođe je veća mogućnost da će se depresija nastaviti i posle porođaja, zbog čega se može otežati i povezanost sa bebom, pa čak, iako retko može se javiti želja da se naudi sebi ili bebi.
Zbog toga tokom trudnoće u slučaju depresije javljaju se mnogobrojni rizici. Dešava se da beba može slabije napredovati, može se roditi sa manjom telesnom težinom, beba koja je odmah po rođenju razdražljiva i neaktivna, beba koja kasnije može imati problema sa učenjem, razvojem kognitivnih funkcija, pa čak i veću sklonost ka mentalnim oboljenjima.
Depresija tokom trudnoće može otežati tok trudnoće i dovesti do prevremenih porođaja.
7 saveta kako se izboriti sa depresijom u trudnoći
Postoji nekoliko stvari koje možete uraditi kako biste smanjili mogućnost za pojavu depresije i ako ne postoji ispravna formula za njeno sprečavanje.
- Vežbanje – na prirodan način podižete nivo hormona serotonina i smanjujete nivo kortizola, pri čemu vam se popravlja raspoloženje.
- Odmor – posebno je važno imati dovoljno sna.
- Pravilna ishrana – određene namirnice se povezuju sa promenama raspoloženja i mogućnošću organizma da izlazi na kraj sa stresom. Ishrana bogata kofeinom, šećerom, veštačkim aditivima, a siromašna proteinima može negativno uticati na mentalno i psihičko zdravlje. Potrudite se da svojom ishranom unosite sve važne hranljive materije.
- Omega-3 masne kiseline – omega-3 masne kiseline imaju razne benefite po sveukupno zdravlje. Najnovije studije su pokazale da redovno uzimanje suplemenata omega-3 umanjuje simptome depresije tokom trudnoće, ali mogu biti dobra prevencija i za razvoj postporođajne depresije. Osim toga, studije su pokazale da omega-3 masne kiseline mogu imati i korist i na tok trudnoće i prevenciju prevremenih porođaja.
- Vitamin D3 – novija istraživanja su pokazala postojanje deficita D3 vitamina u toku trudnoće bez obzira na period godine. Deficit D3 vitamna se takođe dovodi u poveznicu sa pojavom postporođajne depresije, zbog čega dodatni unos D3 vitamina u toku trudnoće može imati korist.
- Mikronutrijenti (vitamini i minerali) – Njihova uloga se ogleda pre svega obezbeđivanju svega što je potrebno za očuvanje zdravlja majke u periodu trudnoće, ali i za pravilan razvoj bebe u majčinom stomaku. Njihov unos je posebno važan kod trudnica koji imaju depresiju, zbog neadekvatnog unosa mikroelemenata kroz hranu.
- Probiotici – važni za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta majke, za očuvanje snažnog imunološkog sistema majke, za suzbijanju alergija kod trudnice, ali i prevenciju alergija kod bebe.
Zbog svega toga prored adekvatne ishrane i vežbanja, dodatni unos dobro izbalansiranih proizvoda koje kombinuju omega-3 masne kiseline, probiotike, vitamine i minerale koji mogu biti veoma korisni u pravezilaženju trudničke depresije, ali i prevenciji postporođajne depresije.
