Povreda ramena – uvod u kompleksnost
Povreda rame je zglob koji izaziva nelagodnost čak i iskusnijim lekarima. Na mnogo načina, to je zglob na koji se mogu primeniti isti postulati kao i na sve druge zglobove. Međutim, pitanje na kojem se zaustavljamo je prvo. Koji je to tačno zglob? Naime, rameni zglob nije jedan zglob. Sastoji se od nekoliko zglobova.
Anatomija ramena i najčešće povrede
Glenohumeralni zglob tako utiče na funkciju samog ramena. To je zglob na koji, u užem smislu, ljudi prvo pomisle kada govore o ramenu. Međutim, na funkciju ramena utiču i akromioklavikularni zglob, sternoklavikularni zglob i jedan zglob koji nije zglob u klasičnom smislu, odnosno skapulotorakalni zglob.
Sama činjenica da prilikom pregleda i dijagnostike poremećaja i povreda u predelu ramena treba da se pogledaju minimum četiri zgloba, lekara dovodi u nezavidnu situaciju da iz mnoštva potencijalnih patoloških stanja može da uoči stanje koje dovodi do tegoba pacijenta i zbog kojih je osoba došla da traži pomoć. Da bi pregled ramena bio detaljan i tačan, uvek je potrebno obaviti pregled vratne kičme i pregled lakta. Često tegobe na koje se pacijenti žale u ramenu potiču iz susednih regiona, pa se iz tog razloga ne smeju zanemariti patološka stanja vratne kičme i lakta.
Rame je zglob koji predstavlja veliki deo povreda sa kojima se ljudi prijavljuju klinikama za hitnu hirurgiju. Prelomi u predelu gornjeg dela kosti nadlaktice i dislokacije u predelu ramena su jedne od najčešćih povreda sa kojima se ljudi susreću.
Dijagnostičke metode otrkivanja povrede ramena
U dijagnostici povreda u predelu ramena koristimo rendgenski snimak, MSCT (kompjuterska tomografija), MR (magnetna rezonanca) i UZV (ultrazvuk). Pomoćna metoda je ponekad scintigrafija. Prvi test koji se radi nakon povrede ramena uvek treba da bude rendgenski snimak ramena. MSCT najčešće koristimo za prelome, a MR najčešće za povrede mekih tkiva kao što su tetive rotatorne manžetne ili strukturna oštećenja nakon dislokacije ramena. U slučaju sumnje na infekciju, povremeno se koristi scintigrafija uz punkciju zgloba i analizu tečnosti dobijene punkcijom.
Često jedna vrsta testa nije dovoljna da se potvrdi dijagnoza ili da se planira najbolji mogući tretman. Tako, na primer, kada se sumnja na tumorske procese, potrebno je uraditi rendgen, MSCT i MR. MR artrografija se sve više koristi kada se sumnja na manje povrede unutar zgloba. Reč je o testu u kome se u rameni zglob (najčešće pod kontrolom ultrazvuka) ugrađuje kontrastna tečnost, koja se tokom MR snimanja uvlači u najmanje pukotine mekih tkiva i jasnije pokazuje njihovo oštećenje. Ortopedska praksa postaje neodvojiva od upotrebe ultrazvuka, koji može dati jasniju i objektivniju dijagnozu na licu mesta bez kontrasta, bez dugotrajnog ležanja tokom MR. Međutim, ovakva pretraga je uglavnom ograničena na vanzglobne strukture, koje čine veoma važnu kariku u ramenu.
Napredak u lečenju
Veliki napredak postignut je u proteklih 30 godina u oblasti implantata koji se koriste nakon preloma kostiju u predelu ramena, a možda je još veći napredak učinjen u oblasti minimalno invazivne hirurgije ramena. Artroskopska hirurgija ramena je tako postala standard nege za mnoge povrede kao što su povrede tetiva rotatorne manžetne, operacija stabilizacije ramena ili otpuštanje nerva. Minimalno invazivne operacije takođe mogu uključivati operacije preloma kostiju pomoću implantata koji se postavljaju u sredinu kosti (intramedularno) i položaj tokom i nakon operacije se kontroliše pomoću rendgenskih zraka.
Ipak, veliki broj operacija se i dalje izvodi preko otvorene rute. Veliki broj preloma gornjeg dela humerusa i dalje se radi otvorenom hirurgijom, dok se operacije ugradnje veštačkih zglobova takođe u potpunosti rade otvorenom hirurgijom (manje ili više invazivnom).
Postoperativna nega
Posle svake operacije na lokomotornom sistemu, saradnja sa fizikalnom medicinom je izuzetno važna. Dobro planirana fizikalna terapija može u velikoj meri pomoći u uspešnom lečenju pacijenata, dok loša fizikalna terapija može imati pogubne posledice i za pacijenta i za lekara. Takođe, pri oporavku, dosta značajna može biti i suplementacija, posebno ona namenjena tetivama.
Posle svega rečenog, možemo samo još jednom da potvrdimo da je rame izuzetno složen zglob koji i dalje možemo uspešno lečiti – „ako vas leče kolege koje se bave ramenom“.
Autor: Josip Štivičić, dr. med., specijalista ortopedije i traumatologije, Klinička bolnica Merkur, klinika O2.
