Alergije su prisutne kod svih uzrasta i pola, ali su najčešće kod dece. Broj ljudi koji pate od alergija ubrzano raste iz dana u dan, a brojke su poražavajuće. Ako uzmemo podatak da 30 odsto ljudi u svetu ima alergije, onda je broj onih koji se bore sa kijanjem, začepljenim nosom i nepodnošljivim pritiskom u glavi oko 2.400.000.000.
Kada je alergija najjača? Da li je jutro ili veče?
Koncentracija polena je najveća ujutru, pa izbegavajte jutarnje šetnje. Ne otvarajte prozore ujutru. Ako veš sušite napolju, uverite se da ga nema tokom noći, polen može da se zalepi za njega. Po ulasku u kuću presvucite se, okupajte se, operite odeću i tako smanjite kontakt sa alergenom.
Koje su najčešće alergije sa kojima ljudi imaju problem?
Najčešće alergije su alergije na hranu. Alergeni u hrani mogu se naći u svim namirnicama, a najčešći su kravlje mleko, jaja, orasi, kikiriki, plodovi mora, pšenica, soja, riba. Ovde moramo razlikovati intoleranciju na hranu i alergiju na hranu. Alergija ima svoju kliničku sliku i karakteriše je osip na koži tela, peckanje i svrab u predelu sluzokože, oticanje periferije do teške kliničke slike koju karakteriše anafilaktička reakcija. Intolerancija na hranu podrazumeva tegobe iz digestivnog trakta, kao što su nadimanje stomaka, retka stolica, mučnina.
Inhalacijske alergije su najčešće alergije na drveće, polen, spore plesni, grinje, bubašvabe i perut kućnih ljubimaca. Karakteriše ga alergijski rinokonjunktivitis, nazalni govor, curenje iz nosa, svrab u nosu, suzenje očiju, konjuktivitis, kijanje.
Alergijska astma je hronično zapaljenje disajnih puteva uzrokovano dugotrajnim izlaganjem alergenu. Prate ga simptomi kašlja, otežano disanje, česta zapaljenja disajnih puteva i iskašljavanje sekreta.
U slučaju inhalacionih alergija potrebno je pratiti kalendar polena. Za svaku biljku koja izaziva alergiju, kalendar polena pokazuje kada počinje oprašivanje, koliko dugo traje i kada se završava. Kalendar polena se razlikuje u svakoj oblasti, zemlji jer različite biljke rastu u različitim oblastima. Praćenjem kalendara polena možete na vreme početi da primenjujete propisanu terapiju za ublažavanje simptoma alergije.
Koji su najčešći simptomi alergije?
Simptomi alergije mogu biti različiti. Oni zavise od vrste alergije koja se javlja kod osobe i manifestuje se na različite načine. Simptomi kožnih alergija su svrab, osip, dermatitis, ekcem, svrab oko očiju i crvenilo.
Kada je reč o alergijama koje zahvataju unutrašnje organe, javlja se peckanje u ustima i grlu, metalni ukus u ustima, otok jezika i grla, grčevi, povraćanje, bol u predelu stomaka, dijareja.
Kada je reč o alergijama koje utiču na disanje, javlja se začepljen nos, kijanje, stezanje u grlu, kašalj.
Kako se razvija alergijska astma?
Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva uzrokovano interakcijom inflamatornih ćelija našeg imunog sistema (mastocita, eozinofila, makrofaga, neutrofila, limfocita), inflamatornih medijatora (hidtamina, leukotriena, prostaglandina) i tkiva i ćelija disajnih puteva. Nakon izlaganja određenim okidačima dolazi do grčenja mišića respiratornog trakta, stvaranja sluznih čepova, otoka sluzokože koja se sužava i otežanog protoka vazduha. Najčešći pokretači su virusne infekcije, alergeni, stres, jake emocije, zagađenost vazduha, fizički napori, razni iritanti. Napadi astme mogu biti povremeni i između napada može doći do potpune remisije bolesti, pa se neke abnormalnosti respiratornih funkcija mogu otkriti samo posebnim testovima. Astma može biti alergična ili nealergijska.
Osnovu lečenja astme čine inhalatori koji se dele na kontrolore, one koji samu bolest drže pod kontrolom, a najčešće se radi o kombinaciji inhalacionih kortikosteroida i dugodelujućih beta2 agonista, i relievera, tj. inhalatori brzog dejstva kao što je salbutamol.
Koje su vrste alergijskih testova i koji su najpouzdaniji?
Alergotest je 100% dobro rešenje za početak borbe protiv alergija. Postoje dve vrste – kožni testovi koji su jednostavni, jeftini i dostupni. Na nadlaktici napravite malu ogrebotinu na koži i kapnite jednu kap alergena. Obično se istovremeno testira više od 10 do 20 alergena. Ako je osoba alergična, nakon 20 minuta pojaviće se crvenilo i mali otok. Reakcija je praćena osećajem svraba. Lekar meri veličinu crvenila, upoređuje je sa reakcijom na test alergen histamin i utvrđuje intenzitet vaše reakcije i alergene na koje ste osetljivi.
Priprema za testiranje na alergije – ne uzimajte antihistaminike ili bilo koji drugi lek (triciklične antidepresive) 3 dana pre uboda. Neophodno je obavestiti lekara ako ste trudni, ako imate hronične bolesti, astmu, hipertenziju, probleme sa srcem. Testiranje se ne može vršiti na koži koja je promenjena zbog same alergije ili kod inflamatornih promena na samoj koži. Ove testove najčešće koristimo za inhalacione alergije.
Druga metoda je određivanje ukupnog IgE i koristi se u sledećim slučajevima: atopijske alergije, parazitske infekcije, imunodeficijencije, aspergiloza, IgE mijelom.
Sinteza IgE se odvija u respiratornom i digestivnom traktu, kao iu limfnim čvorovima. Pelidi ili grinje stimulišu specifične IgE na mestu ulaska u telo. Prilikom sledećeg kontakta polivalentnog antigena sa senzibilizovanom specifičnom ćelijom dolazi do degranulacije i oslobađanja medijatora zapaljenja koji izazivaju simptome polenske groznice, astme ili atopijskog ekcema.
Referentne vrednosti
- Deca < 1 godina < 15 kIU/L
- Deca od 1-6 godina < 60 kIU/L
- Deca 6-9 < 90 kIU/L
- Deca 10-15 godina < 200kIU/L
- Odrasli < 100kIU/L
Povišene vrednosti mogu se naći kod atipičnog dermatitisa, sezonske polenske groznice, nasledne imunodeficijencije ćelijskog imunog sistema. Test se određuje iz krvi. Alergo testovi imaju specifičnu osetljivost do 90% i pouzdani su.
Postoji li rešenje za hronični umor koji nastaje usled alergija usled lošeg sna i smanjenog unosa kiseonika u organizam?
Najčešći znak preteranog umora je iscrpljenost koja se ne popravlja nakon spavanja ili odmora. Uobičajeni znaci iscrpljenosti su nedostatak motivacije i apatija, bol u mišićima, pospanost tokom dana, problemi sa koncentracijom, problemi sa varenjem, glavobolja, razdražljivost, tromost, problemi sa vidom. Kako možete sebi pomoći? Poboljšajte navike spavanja, poboljšajte navike u ishrani, povećajte fizičku aktivnost, planirajte dnevne zadatke, uzimajte tečnost, elektrolite, smanjite stres i primenite sve savete, higijenske i terapeutske, koje imate i dobijete od lekara.
Znamo da alergije nastaju kao imuni odgovor na spoljašnje uticaje, koji uglavnom nisu opasni, ali ih naš imunitet tako prepoznaje. Da li podizanje imuniteta pozitivno ili negativno utiče na posledice alergija?
Jačanje imuniteta je uvek opravdano kod ljudi sklonih alergijama i to je nešto što se mora raditi tokom cele godine. Pored redovne i pravilne ishrane, unosa tečnosti, dobrog sna i fizičke aktivnosti, preporučuju se suplementi koji treba da budu potpuni. Moja preporuka je Orthomol Immun i Orthomol Junior C plus.
Da li je istina ili samo urbani mit da kupanjem i menjanjem jastučnice svakodnevno smanjujemo uticaj alergija jer ih unosimo spolja?
Istina. Redovna higijena, toaleti za nos, antialergijska posteljina, uklanjanje alergena iz doma, higijena kućnih ljubimaca mogu pomoći u kontroli bolesti.
Pored redovnih vitamina i lekova, postoji li još neki metod koji može pomoći u smanjenju alergija?
Zdravlje creva je važno, jer alergije počinju u crevima. Poboljšanje zdravlja creva kroz adekvatnu ishranu može smanjiti simptome alergije. Izbegavajte gluten, mlečne proizvode, alkohol i šećer. Probiotici, glutamin, cink, kurkuma, riblje ulje su važni za zdravlje creva. Kvercentin i kopriva imaju antihistaminska i antiinflamatorna svojstva koja pomažu u smanjenju alergija. Fermentisana hrana kao što su kefir, kiseli kupus, kiseli krastavci bogata je pre i probioticima koji jačaju imunitet i zdravlje creva. Hidratacija je veoma važna jer voda pomaže izbacivanju toksina iz tela. Takođe, važno je redovno čistiti filtere na klima uređajima.
Da li roditelji moraju da preduzmu korake kako bi sprečili da njihovo dete razvije alergiju?
Ne postoje univerzalni saveti. Da se deca upoznaju sa okruženjem i da se navika „držanja deteta ispod staklenog zvona” zameni sa „upoznaj, živi, budi radoznalo dete”.
Da li je sklonost ka alergijama nasledna?
Alergija nije nasledna, sklonost ka alergijama je nasledna. Nasleđuje se gen koji može biti razlog za sklonost alergijama. Ako su oba roditelja razvila alergije, dete ima 75% šanse da razvije sklonost ka alergijama. Rizik od alergije možete smanjiti uzimanjem manje visoko alergične hrane (citrusno voće, čokolada, meso, crveno povrće) tokom trudnoće. Tokom rasta deteta pratite njegovu reakciju na uvođenje novih namera, upoznajte ga sa sportom, ojačajte imunitet, provedite vreme u prirodi i na moru.
Razlog zašto imate alergiju je u vama, u vašem imunološkom sistemu. Vaše telo prepoznaje određenu supstancu kao pretnju i pokušava da vas zaštiti. Ali imuni sistem može ići prebrzo i stvoriti reakciju koja odjednom postaje zamorna i stresna za vaše telo. Dakle, oni stvaraju alergiju. Alergije se mogu držati pod kontrolom konvencionalnom terapijom ili ići korak dalje – imunoterapijom.
Možda će vas zanimati tekst Da li probiotici mogu pomoći kod simptoma alergije?
