Suplementacija kod onkoloških pacijenata
Suportivna terapija u lečenju onkoloških pacijenata je veoma važan i neodvojiv deo njihovog lečenja, koji se često zaboravlja. Redovno praćenje nutritivnog statusa, unosa kalorija, prisustva makronutrijenata i mikronutrijenata u ishrani, prilagođavanje ishrane za pacijente sa određenim neželjenim efektima lečenja su parametri koje treba redovno pratiti uz druge veoma važne parametre kao što su testovi krvi, tumor markeri. i status vitamina D.
Kada govorimo o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju onkološki bolesnici, jedan od njih je neuhranjenost. Neuhranjenost sama po sebi nije nužno proizvod raka. Da bi se adekvatno pomoglo pacijentu, potrebno je blagovremeno i racionalno tražiti hranljive materije koje su u deficitu. Nutriciona terapija zahteva multidisciplinarni pristup, rano i periodično praćenje nutritivnog statusa, te je usko povezana sa rastom tumora i ishodima lečenja tumora, te je neophodno započeti što pre.
Zašto su mikronutrijenti važni?
Veoma je važno povećati unos nekih mikronutrijenata zbog njihove uloge u metaboličkim procesima, ali i zbog njihovih antioksidativnih svojstava. Beta karoten, vitamin C, vitamin E i likopen se mogu naći u šargarepi, citrusnom voću, maslinovom i kanola ulju, brazilskom orasima, tamnoj čokoladi, paradajzu, luku i brojnim drugim namirnicama, a svaka od njih može biti od pomoći za neke vrste od raka.
Kada uzimati dijetetski suplement tokom onkološkog lečenja?
Kliničke studije pokazuju da je između 20% i 85% ispitanika počelo da uzima dijetetski suplement nakon što im je dijagnostikovana maligna bolest. Najčešći su oboleli od karcinoma dojke, prostate, debelog creva i pluća, što i ne čudi s obzirom da su to neki od karcinoma koji se najčešće dijagnostikuju kako kod nas, tako i u svetu. Pacijenti navode da su neki od razloga zbog kojih su počeli da uzimaju dijetetske suplemente poboljšanje kvaliteta života, smanjenje neželjenih nuspojava lečenja, kao i preporuke lekara, porodice, prijatelja i drugih pacijenata.
U poslednjih dvadesetak godina posebno je značajno povećana potrošnja vitamina D i preparata koji sadrže riblje ulje, odnosno omega-3 masne kiseline. Pored ovih, među najčešće korišćenim i dalje su multivitaminsko-mineralni preparati, a od biljnih preparata izdvaja se upotreba kurkumina, resveratrola, đumbira.
Zašto uključiti vitamin D?
Uloga vitamina D u prevenciji raka je dobro poznata, a brojne studije su pokazale njegovo antiinflamatorno i imunomodulatorno dejstvo. S obzirom na to da su izvori vitamina D u hrani izuzetno skromni, izlaganje suncu najviše doprinosi koncentraciji cirkulišućeg vitamina D. Međutim, izlaganje sunčevoj svetlosti nije dovoljno za sintetizaciju adekvatne količine vitamina D od novembra do početka maja, pa iz tog razloga vitamin D suplementacija se smatra bezbednom i pristupačnom za sve grupe stanovništva, kako bi se postigle adekvatne vrednosti krvi koje mogu imati blagotvorno dejstvo na zdravlje pojedinca.
Zašto je vitamin C važan?
Dokazano je da su omega-3 masne kiseline efikasne u lečenju kaheksije raka
Vitamin C je jedan od najpopularnijih vitamina sa antioksidativnim dejstvom, kako među onkološkim pacijentima, tako i među opštom populacijom. Studije takođe pokazuju da visoke doze vitamina C imaju pozitivan efekat na smanjenje proliferacije tumorskih ćelija različitih vrsta raka, uključujući ćelije raka prostate, pankreasa, jetre i debelog creva.
Glavni izvori omega-3 masnih kiselina su masna riba i hladnovodne ribe kao što je losos, kao i semenke i orašasti plodovi. S obzirom na često neadekvatnu ishranu i nedovoljan unos namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama, posebno ribe, dodaci ishrani koji sadrže koncentrovano riblje ulje su dragocen izvor ovih dragocenih masti. Uticaj omega-3 masnih kiselina na karcinogenezu se sve više istražuje i dokazano je da omega-3 masne kiseline treba da budu deo suportivnog lečenja tumorske kaheksije. Štaviše, uputstva za lečenje tumorske kaheksije propisuju dodatni unos omega-3 masnih kiselina, koje su sastavni deo enteralnih preparata namenjenih onkološkim bolesnicima sa tumorskom kaheksijom, jer postoje dokazi da ova kombinacija zaustavlja gubitak telesne težine izazvan malignim oboljenjem. Zbog toga se preporučuje unos ovih dragocenih masti tokom lečenja, posebno tokom oporavka od maligne bolesti.
Antioksidansi, koji su važni i zašto?
Đumbir
Antioksidansi su molekuli koji mogu da spreče oksidaciju drugih molekula, drugim rečima, doniraju jedan ili više elektrona slobodnom radikalu, čime ga stabilizuju i sprečavaju da izazove oksidativni stres koji uzrokuje oštećenje ćelije. Dokazano je da antioksidansi smanjuju rizik od razvoja ćelija raka. Đumbir ima snažnu ulogu u odbrani od patogena, kao antioksidans pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa, a kod upale deluje kao supresor proinflamatornih citokina (malih proteina koji učestvuju u signalnom procesu između ćelija). Tačan mehanizam delovanja đumbira na mučninu i povraćanje nije poznat, ali istraživanja pokazuju da je efikasan u prevenciji mučnine. Utvrđeno je da je đumbir efikasan protiv različitih karcinoma digestivnog sistema kao što su rak želuca, rak pankreasa, rak jetre, kolorektalni kancer i rak žučnih kanala.
Likopen
Antioksidativna funkcija likopena podrazumeva zaštitu ćelija i ćelijskih struktura od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, a ovo delovanje je važno i u prevenciji malignih bolesti. Istraživanja o efektima likopena su otišla daleko jer je ova aktivna supstanca iz paradajza više puta testirana u ljudskim studijama, a dokazana je i njena zaštitna uloga protiv velikog broja karcinoma. Studije najčešće pominju zaštitnu ulogu kod raka prostate, dojke, endometrijuma i pluća.
Selen
Selen je antioksidant i sprečava oštećenje DNK uzrokovano slobodnim radikalima. Selen je privukao veliku pažnju zbog svoje potencijalne uloge u borbi protiv malignih ćelija. Petogodišnja studija sprovedena u SAD na Univerzitetu Cornell i Univerzitetu u Arizoni pokazala je da uzimanje 200 µg selena dnevno smanjuje incidencu raka prostate za 63%, raka debelog creva i rektuma za 58%, malignih bolesti pluća za 46% , a ukupna smrtnost od raka za 39%.
