Nos curi, grlo je hrapavo i obrazi peku – od škole danas izgleda nema ništa. A i očekivana fudbalska utakmica u subotu. Šest do osam zaraznih bolesti godišnje je normalno za decu. Kod male dece često je čak i dvanaest temperaturnih infekcija. Ovako povećana podložnost infekcijama kod dece svodi se na to što specifični imuni sistem još nije u potpunosti razvijen. Ovo može učiniti užurbanu porodičnu rutinu prilično krutom. Bolesti i infekcije kod dece se ne mogu sprečiti, ali pravilan imunitet pomaže u smanjenju rizika od bolesti.
Ovde ćeš saznati koja sredstva i metode možeš koristiti da ojačaš i izgradiš imuni sistem tvog deteta, kako se ne bi zarazilo bilo kojim patogenom koji se širi kroz vrtić ili školu, i kako bi prebrodilo hladni period koliko je to moguće. Ciljano jačanje imuniteta kod dece je od suštinskog značaja za prevenciju kašlja, šmrcanja i dr. Kako deca češće donose kući viruse i bakterije i odrasli treba da ojačaju svoj imunitet.
Šta jača imunitet kod dece?
U cilju jačanja imunološkog sistema dece posebno je važno sledećih šest tačaka:
Zdrava ishrana: Zdrave grickalice sa posebnim mikronutrijentima kao što su vitamin C ili cink dokazano doprinose imunološkom sistemu osobe koja je na dijeti. Zdrava ishrana je najvažniji dnevni doprinos jačanju imuniteta.
Svež vazduh: Da bi se imuni sistem „očvrsnuo” na nežan način, deca bi trebalo da provode najmanje jedan sat na svežem vazduhu svakog dana – po svakom vremenu.
Redovno kretanje: Sport ne samo da trenira fizičku formu, već i imunitet, jer odgovarajuće fizičko opterećenje mobiliše različite odbrambene ćelije.
Dovoljno sna: Roditelji treba da obrate pažnju na to da dete ne ide prekasno i da se pridržava regulisanog ritma spavanja. Nedostatak sna može uticati na odbrambenu funkciju imunih ćelija.
Smanjenje stresa: Bilo kod kuće ili u školi – hronični stres može povećati osetljivost dece na infekcije. Pre svega, važno je da deca imaju dovoljno slobodnog vremena za aktivnosti koje su za njih zabavne.
Mentalna ravnoteža: Mentalni problemi i mentalni stres mogu negativno uticati na imunološku funkciju. Zbog toga je važno imati puno ljubavi, smeha, bliskosti i sigurnosti i društvenih kontakata – i sa drugom decom.
Razvoj imunog sistema deteta: Kako infekcije jačaju imuni sistem deteta
Deca skupljaju mnogo: štapove, perje, nalepnice. U međuvremenu, njihov imunitet sakuplja, između ostalog, i profile virusa, jer je imuni sistem u fazi izgradnje. On uči da razlikuje viruse i bakterije koje izazivaju bolesti od bezopasnih mikroba i trenira da ojača svoju odbranu.
Pored prehlade i infekcija respiratornog trakta, u školama su teme i infekcije srednjeg uva i želudačne i crevne infekcije. U kontaktu sa drugom decom, posebno se razmenjuju različiti uzroci. Ponekad je naporan, ali ipak važan trening za imuni sistem. Roditeljima mora biti jasno da je nemoguće izbeći infekcije kod male dece, jer se organizam još uči brojnim imunološkim reakcijama usled infekcije gripom ili infekcije želuca i creva. Dete prvo mora da se razboli. Koliko će simptomi biti izraženi zavisi od vrste uzročnika i koliko je jak imuni sistem. Pored urođenog imunog sistema, ljudsko telo ima i stečeni imuni sistem, koji deluje direktno protiv uzročnika bolesti. Ovde se radi o adaptivnom imunitetu.
Da bi se borio protiv specifičnog patogena, imuni sistem deteta mora doći u kontakt sa datim antigenom, na primer virusom ili bakterijom. Ako dete ponovo dođe u kontakt sa napadačem, takozvani limfociti pamte uzrok i mogu postići bržu i ciljanu odbrambenu reakciju. Za to se, između ostalog, grade antitela koja ubijaju klice koje izazivaju bolesti. Tako imuni sistem deteta postaje jači. Zahvaljujući ovoj odbrambenoj memoriji, generalno smo imuni na dečje bolesti kao što su boginje i rubeola, koje su uzrokovane virusom, tokom celog života.
Uzroci oslabljenog imunološkog sistema kod dece.
U hladnoj sezoni, imunološke bitke se ponekad odvijaju jedna za drugom. Oslabljen imunitet tada može da odleti u pravu “zaraznu spiralu”. Nedostatak hranljivih materija, psihički i fizički stres, nedostatak sna ili poremećena crevna flora mogu biti razlozi zbog kojih imuni sistem ne dostiže svoj maksimum. Zdravlja radi, isplati se pažljivije pogledati i poboljšati uslove rada za imunološku odbranu.
Slab imuni sistem, posebno kod dece, dovodi do povećane osetljivosti na infekcije. Protiv tipičnih razloga kao što su nezdrave navike u ishrani i nedovoljno snabdevanje esencijalnim mikronutrijentima možeš se boriti tako što ćeš obratiti pažnju na to da se dete hrani zdravo i da je dovoljno snabdeveno vitaminima i mineralima.
Jačanje imunog sistema kod dece: Najbolji saveti
Uravnotežena ishrana za decu za jačanje imunološkog sistema
Najjednostavniji i najefikasniji način za jačanje imuniteta dece je uravnotežena ishrana sa svim mikronutrijentima koji su veoma važni za imuni sistem. Dakle, vitamin D doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema kod dece. Najbolji izvori vitamina koji jačaju imunitet su, između ostalog, sveže voće i povrće.
Jedini izuzetak je – izuzetno važan ne samo za imuni sistem deteta – vitamin D, koji telo proizvodi uz pomoć sunčeve svetlosti. Najčešće se vitamin D ne može dovoljno apsorbovati hranom. Ovde je zadatak roditelja da se pobrinu da dete bude dovoljno snabdeveno sunčevim vitaminom, posebno u periodu prehlade. Ako razmišljate o dijetetskim suplementima za svoje dete, najbolje bi bilo da se konsultuješ sa detetovim lekarom ili farmaceutom. Kada su u pitanju proizvodi za decu, obrati pažnju na izbalansiranu dozu, dozni oblik pogodan za decu i pre svega sertifikovani kvalitet.
Vitamini pružaju esencijalnu “podršku” imunitetu. Možda ovako možemo objasniti deci važnost vitamina za jak imuni sistem: kada policija tvog tela mora da se bori protiv napadača koji izazivaju bolesti, potrebno im je dovoljno municije. Vitamini i ostalo, što znači mineralne materije i elementi u tragovima su dodatak za „dobro“ u telu.
Kada je hrana u pitanju, deca su često izbirljiva. Ali pravilna ishrana ima veliki uticaj kada je u pitanju izgradnja imunog sistema. Nije odlučujuća samo dovoljna količina mikronutrijenata. Esencijalne masti kao što su omega 3 masne kiseline, kao i vlakna, koja se prvenstveno nalaze u proizvodima od celog zrna, važne su za zdrav razvoj ishrane. Vlakna podržavaju crevnu floru. Kako crevne bakterije mogu da “obuče” imunitet i kako su one suštinska komponenta jakog imuniteta.
Unos dovoljno tečnosti je neophodno za imunološki sistem dece
Dovoljno tečnosti je od vitalnog značaja, jer se telo sastoji od više od dve trećine vode. Danas su toga verovatno svesni svi zdravstveno orijentisani ljudi i odgovorni roditelji. Ali kod dece ponekad morate malo da zaostajete da zaista piju dovoljno vode svakoga dana.
Dovoljna konzumacija tečnosti ima mnoge zdravstvene prednosti i, između ostalog, neophodna je za normalno funkcionisanje imunog sistema deteta. Institut za istraživanje ishrane dece preporučuje oko 800 ml tečnosti za petogodišnjake i oko 1 litar tečnosti za desetogodišnjake dnevno. Obrati pažnju na to da se tokom jesenjih i letnjih meseci naše sluzokože brzo isušuju zbog zagrejanih prostorija. Da bi se sprečili mogući uzročnici bolesti, sluzokoža tela mora ostati vlažna, što znači da je detetu potrebna veća količina tečnosti koja se raspoređuje tokom dana.
Kako se odnosi na ishranu, tako i na piće, obratite pažnju na zdravu napitke. Zato pri izboru pića za dete pre svega biraj vodu, voćne sokove i nezaslađene čajeve. Slatka pića kao što su limunada ili bezalkoholna pića u kutijama popularna kod dece nisu pogodna alternativa.
Svež vazduh poboljšava imuni sistem deteta
„Dete mora da izađe na svež vazduh!“ Nekim roditeljima ovaj naizgled trivijalan savet baka više liči na mešanje u obrazovanje nego na dobar savet. Ali baka je u pravu. U dečijoj sobi vazduh je često istrošen, jer deca još ne mogu sama da misle o ventilaciji. Boravak na svežem vazduhu ima mnoge zdravstvene prednosti – takođe indirektno.
Ako se dete tokom dana igra napolju, dobija više sunčeve svetlosti (tako i zimi). Ovo ne samo da te čini srećnim, već tokom proleća i leta povećava proizvodnju vitamina D u telu, koju stimuliše sunčeva svetlost. Što je okruženje prirodnije, to je vazduh bolji. Redovni istraživački izleti u šumi sa celom porodicom mogu biti veoma efikasni. Može se šetati i po lošem vremenu, pa će se imune ćelije podstaći hladnoćom i spremiti za vlažan i hladan period godine – naravno uz odgovarajuću odeću, da se nikome ne smrznu noge. Uz to ide i činjenica da se dete mnogo više kreće napolju. Jer kretanje takođe pomaže u jačanju imuniteta.
Sport i kretanje jačaju imunitet dece
Deci je potrebno kretanje da bi se zdravo razvijala. Jer kretanje nije važno samo za zdravu telesnu težinu i prevenciju kardiovaskularnih bolesti. U mlađim godinama kretanje trenira, između ostalog, svest o telu, osećaj ravnoteže i sposobnost koordinacije. Deca koja su samo u kući često pokazuju motoričke deficite. Kretanje je jednako korisno za imuni sistem deteta. Čak i malo pokreta može doprineti poboljšanju sopstvene odbrane tela. Pre svega, važan je kontinuitet fizičkog napora. Dete treba da doživi fizički stres, ali u smislu jačanja imuniteta, nije reč o potpunoj iscrpljenosti. Kretanje na svežem vazduhu smatra se posebno efikasnim za jačanje imunog sistema. Na prvi znak prehlade, fizička aktivnost se napušta, kako bi imuni sistem mogao da se u potpunosti koncentriše na borbu protiv virusa – najbolje tokom spavanja.
Ne samo za jak imuni sistem: deci je potrebno dovoljno sna
Ako dete ne spava dovoljno dugo, ne može se dobro koncentrisati u školi. Kao majka ili otac, sigurno možete potvrditi da deca često počinju da se žale kada su umorna. Spavanje je mnogo više od odmora za telo i duh.
Deca tokom jednog dana prikupljaju mnogo utisaka koje mozak obrađuje tokom noći. Metabolizam se odvija i, prema najnovijim istraživanjima, san jača imuni sistem. To nije iznenađujuće, jer naš imuni sistem tokom noći radi najefikasnije. Spavanje podstiče stvaranje antitela i vraća sposobnost belih krvnih zrnaca, koji su odgovorni za odbranu od bolesti, da se vežu za uzročnike bolesti.
Deci je generalno potrebno više sna nego odraslima. Potreba za snom varira od deteta do deteta i zavisi od mnogih faktora. Ali postoje i vrednosti uslovljene godinama, koje mogu dati dobru orijentaciju za vreme trajanja sna:
- Bebe: 16-18 sati sna
- Mala deca: 12-14 sati sna
- Deca u vrtiću i predškolskom uzrastu: 10-13 sati sna
- Školska deca između 6 i 12 godina: 9-12 sati sna
- Mladi između 13 i 18 godina: 8-10 sati sna
Čak i kod dece: Smanjenje stresa znači jačanje imunološkog sistema
Za neke su to komplikovani računski zadaci, a za druge engleske reči: Stres nije samo među nama odraslima, jedan od glavnih faktora koji podstiču rasprostranjene narodne bolesti, od glavobolje i bolova u leđima, preko kardiovaskularnih bolesti, do kolapsa. U našem savremenom svetu mnoga deca već pate od hroničnog stresa. Sa dramatičnim posledicama – i za imuni sistem.
Hronični stres šteti i nespecifičnom i specifičnom imunitetu. Izlučeni hormoni stresa slabe imunitet. Određene imune ćelije su tada manje aktivne, podela ćelija se usporava i broj imunih ćelija se smanjuje. Tada se blaga respiratorna infekcija može brzo pretvoriti u gadnu prehladu.
Ne postoji patentirani recept za smanjenje stresa. Ali deca se mnogo ugledaju na svoje roditelje. Stoga je na nama da budemo dobar uzor u suočavanju sa stresom i da budemo opušteni i u zahtevnim situacijama. Stres kod dece često nastaje ili usled pritiska na performanse i prevelikih očekivanja roditelja ili zbog društvenih poteškoća u ophođenju sa drugima.
Važne su pauze za odmor, kada deca nemaju nikakvih obaveza. Sport je veoma efikasan u smanjenju stresa. Postoje i proverene tehnike opuštanja za ciljano opuštanje, koje deci mogu biti zabavne, ako ih radimo u skladu sa uzrastom. Specijalni kursevi sa fantazijskim putovanjima, gde deca na zabavan način uče da umire svoje telo i um pomoću sopstvene moći mašte.
Mentalno blagostanje pozitivno utiče na imuni sistem
Emocije igraju veoma važnu ulogu za jak imunitet. Imuni sistem i psiha su usko povezani. Jednostavno rečeno: dobra osećanja u telu izazivaju pozitivne biohemijske reakcije, loša izazivaju negativne telesne procese. Ovde se radi o mnogo više od toga da li je dete pod stresom ili ne. Reč je o sreći i životnoj radosti, o radoznalosti i razigranoj lakoći kao i o hrabrosti i optimizmu.
Više smejanja sa decom je jednostavan savet za jačanje imunološkog sistema. Smeh povećava broj odbrambenih supstanci u krvi. I ne samo to. Istovremeno, telo luči hormone sreće. I zabavno je – za tebe i tvoju decu.
Prljavština čini imuni sistem deteta zdravim i jačim
„Ne zaboravite da operete ruke posle upotrebe toaleta i pre jela“ – ko još nije naučio tu rečenicu u vrtiću?! Ovo pravilo podjednako važi i za decu i za odrasle, ali imuni sistem dece je posebno osetljiv na klice. Zato ne čudi što neiskusni roditelji stalno trče za malim detetom sa dezinfekcionom maramicom i odmah mu iz ruku izvlače sve što mu može stati u usta.
Dovoljna higijena je veoma važna. Ali imuni sistem deteta može da se izgradi samo kada dođe u kontakt sa klicama. Jer ako imuni sistem deteta „nije dovoljno opterećen”, smanjuje se broj odbrambenih ćelija. Kroz kontakt sa klicama, on takođe uči da razlikuje dobre i loše viruse i bakterije. Ovo zauzvrat može doprineti smanjenju rizika od alergija ili autoimunih bolesti. Ako je lizalo ležalo na putu, onda mu više nije mesto u ustima. A redovno i temeljno pranje ruku svako dete ne treba da uzme zdravo za gotovo – tokom korone više nego ikada.
