Tekst pisala dr. Marija Popović, dr. med. spec. pedijatrije, Acibadem Belmedic
Čoveka od ostalih živih bića razlikuju između ostalog i visoko razvijene kognitivne funkcije. Njihov pravilan razvoj ima značajan uticaj na kvalitet života, produktivnost i društvo u celini.
Razvoj mozga pa i kognitivnih funkcija kod dece počinje još pre njihovog rođenja. U toku intrauterinog razvoja dolazi do umnožavanja neurona brzinom od oko 250 000 u minuti. Tada je, razvoj mozga iako genetski uslovljen, dodatno postaknut ili sputan raznim faktorima sredine (bolesti, stanja i navike majke npr.). Zbog toga je važno još u periodu trudnoće voditi zdraviji život, sprovoditi pravilnu ishranu i obezbediti dovoljno mikronutrijenata za razvoj mozga kod ploda.
Studijama je potvrđen značaj unosa, posebno joda i omega 3-masnih kiselina u toku trudnoće, kako bi se obezbedio pravilan razvoj mozga i prevenirao neadekvatan kognitivni razvoj deteta u periodu odrastanja.
Kognitivne razvojne faze
Jean Piaget (1929) je opisao četiri glavna stadijuma kognitivnog razvoja deteta.
- I stadijum je senzorimotorni period od rođenja pa do 18-24 meseca. Tada deca uče da razlikuju sebe od okolnog sveta, da objekti postoje i kada su van njihovog vidnog polja i donekle shvataju da postoji odnos uzroka i posledice. U ovom periodu počinje izgovor pojedinačnih reči.
- II stadijum je preoperacionalni period, od 2. godine do 6. godine, kada povezuju stvari sa rečima i slikama ali još nemaju logičko mišljenje. U ovom periodu se sklapaju prve rečenice i razvija konverzacija.
- III stadijum je od 7 do 11 godine – period konkretnih operacija. Deca mogu da misle logično o konkretnim događajima i da izvršavaju aritmetičke operacije.
- IV stadijum je period formalnih operacija kada se razvija apstraktno mišljenje i moral i nastaje posle dvanaeste godine.
Podsticanje ranog kognitivnog razvoja deteta, u slučajevima kada se ne odvija na adekvatan način, ali i u slučajevima pravilnog razvoja, značajan je za sveukupni psihosocijalni razvoj deteta. Program stimulacije treba započeti što ranije, još pre 3. godine deteta, kroz ciljane aktivnosti, na jednostavan način i kroz igru. Roditelji treba da aktivno i zainteresovano podstiču verbalnu i neverbalnu komunikaciju deteta. Treba da koriste kratke i jasne rečenice za imenovanje postupaka, izražavanje osećanja i sl. Mora postojati strpljenje u radu sa decom i trebalo bi tražiti pogodne trenutke za stimulaciju.
Koje su namirnice važne za pravilan razvoj moždanih funkcija?
Osim rane stimulacije razvoja moždanih funkcija kod dece, značajnu ulogu imaju i namirnice koje se koriste u ishrani dece.
Za razvoj mozga važnu ulogu ima dovoljan unos ribe kroz ishranu. Zemlje koje imaju izvore hrane iz vode, reka, jezera i mora imaju u svojoj ishrani više omega-3 masnih kiselina (DHA i EPA) jer jedu veće količine ribe. DHA se nalazi u većim količinama u mikroalgama, masnoj ribi (losos, skuša, sardine i haringe) i ribljem ulju. Ovi proizvodi u ishrani u našoj zemlji su nedovoljno zastupljeni zbog čega je često neophodna suplementacija. Preporuka je da se riba jede dva puta nedeljno kako bi se unosila dovoljna količina omega-3 masnih kiselina, a ako to nije slučaj potrebno je dodati količine kako bi se zadovoljile dnevne potrebe. Brojne studije pokazuju ključnu ulogu adekvatne ishrane i suplementacije omega-3 masnim kiselinama (DHA i EPA) u razvoju mozga i mentalnih sposobnosti. Postoje i mnoge studije koje povezuju određene poremećaje pažnje i ponašanja (ADHD, Autizam…) sa smanjenim nivoom omega-3 masnih kiselina u krvi. Studijama je potvrđeno da korišćenje određenih kombinacija omega-3 (EPA i DHA) i omega-6 masnih (npr. ulje borača) kiselina kod dece sa ADHD, mogu dati pozitivne efekte na ponašanje, sposobnost da uče i raspoloženje kod dece sa simptomima ADHD.
Cink je drugi najzastuplјeniji esencijalni mineral u našem organizmu i jedini koji je prisutan u svim klasama enzima. Nepostoje depoi cinka u organizmu. On je neophodan za funkcionisanje centralnog nervnog sistema, a posebno je važan za procese koji se odvijaju u hipotalamusu kojima se omogućuju normalne kognitivne funkcije. Kroz studiju je utvrđeno da suplementacija cinkom kod dece ima važnu ulogu razvoju intelektualnih sposobnosti deteta, a posebno u razumevanju reči i brzini rasuđivanja.
Gvožđe. Naučnici iz EFSA su potvrdili vezu između ograničenih kognitivnih sposobnosti i nedostatka gvožđa u organizmu, a na osnovu sprovedenih ispitivanja, izveštaja i studija. Nedostatak gvožđa tokom dužeg perioda, može imati negativne posledice na razvoj mozga i kognitivnih sposobnosti. Zbog svega navedenog, dovoljan unos gvožđa kroz ishranu i suplementaciju igra važnu ulogu u razvoju kognitivnih funkcija kod dece.
Pored ove 3 značajne komponete, i drugi vitamini poput vitamina C, E koji su važni za smanjenje oksidativnog stresa, čime sprečavaju oštećenja nervnih ćelija pod uticajem slobodnih radikala. Kompleks B vitamina je bitan za energetski metabolizam ćelija.
Zbog svega navedenog, rad napravilnom razvoju mozga i kognicije kod dece treba započeti još u periodu trudnoće (zdrave životne navije, dobra ishrana, suplementacija joda, DHA i EPA ….) i nastaviti nakon rođenja deteta kroz period odrastanja koristeći stimulative iz okruženja koji podstiču razvoj moždanih funkcija (izgovaranje jasnih reči, muzika, stimulativne igre….) i adekvatnom ishranom bogatom posebno omega-3 masnim kiselinama, cinkom i gvožđem, ali i po potrebi odabirom kvalitetne kombinacije mikroelemenata, izbalansirane na adekvatan način, koja može doprineti kognitivnom razvoju.
